Jezik je ključni element ljudske komunikacije koji nam omogućuje izražavanje misli, osećaja i potreba. Ipak za neke osobe, proces usvajanja jezika može biti izazovan, što dovodi do stanja poznatog kao razvojni jezički poremećaj (DLD). Ovaj poremećaj značajno utiče na sposobnost pojedinca da razume i koristi govorni jezik, a može se manifestovati na različite načine tokom detinjstva i u odrasloj dobi. U ovom tekstu detaljnije ćemo istražiti DLD, analizirajući njegove simptome, posebno kod starije dece i odraslih i razmotriti povezane oblike disfazije.
Šta je razvojni jezički poremećaj?
Razvojni jezički poremećaj, ranije poznat kao razvojna disfazija, stanje je koje utiče na način na koji pojedinci usvajaju jezik. Obično se javlja u ranom detinjstvu, kada deca pokazuju kašnjenja u govoru i govornim veštinama u odnosu na svoje vršnjake. Dok većina dece postupno razvija svoje jezičke sposobnosti, oni s DLD-om mogu se suočiti s poteškoćama u vokabularu, strukturi rečenica i opštoj komunikaciji, što može negativno uticati na njihov akademski uspeh i društvene odnose.
Istraživanja pokazuju da DLD pogađa otprilike 7% dece predškolskog uzrasta, čineći ga jednim od najčešćih razvojnih poremećaja. Važno je napomenuti da DLD nije povezan s oštećenjem sluha ili drugim kognitivnim poteškoćama, što ukazuje na to da su ta deca obično prosečne inteligencije, ali se suočavaju s izazovima u usvajanju jezika.
Simptomi DLD-a kod starije dece i odraslih
Kako deca s DLD-om odrastaju, simptomi se mogu menjati, ali često ostaju izazovni. Dok su rani znakovi, poput ograničenog rečnika ili poteškoća u formiranju rečenica, izraženiji kod mlađe dece, starija deca i odrasli pokazuju drugačije oblike. Uobičajeni simptomi u ovoj dobnoj skupini uključuju:
Teškoće u pronalaženju reči
Mnogi stariji pojedinci s DLD-om doživljavaju trenutke „na vrhu jezika“, gde im je teško pronaći određene reči tokom razgovora, što može rezultirati pauzama ili zamjenom reči koje im je lakše izgovoriti.
Složene rečenice
Osobe s DLD-om mogu imati poteškoća u razumevanju i stvaranju složenih rečenica. Često se oslanjaju na jednostavnije rečenice, što može ograničiti njihovu sposobnost jasnog izražavanja složenih misli.
Problemi u društvenoj komunikaciji
Učestvovanje u razgovorima zahteva više od same gramatike i rečnika; potrebno je razumevanje društvenih signala i konteksta. Pojedinci s DLD-om mogu pogrešno tumačiti suptilnosti u razgovoru, što utiče na njihove društvene interakcije i odnose.
Teškoće u učenju
Mnogi s DLD-om suočavaju se s izazovima u školskim okruženjima. Mogu imati problema s praćenjem uputstava, učestvovanjem u raspravama i grupnim aktivnostima, što može dovesti do osećaja frustracije i izolacije.
Izazovi u čitanju i pisanju
Kako napreduju u akademskom radu, razumevanje čitanja i pisanje često postaju problematična područja. Osobe s DLD-om mogu imati poteškoća u dekodiranju reči, razumevanju pisanih informacija i sastavljanju pisanih odgovora koji jasno prenose njihove misli.
Istraživanje vrsta disfazije
Disfazija, koja se često povezuje s razvojnim govornim poremećajem (DLD), obuhvata širok spektar govornih oštećenja koja mogu nastati usled povrede mozga ili neuroloških stanja. Dok se razvojna posebno odnosi na poteškoće u usvajanju jezika od najranijeg uzrasta, važno je upoznati se s tri glavna tipa disfazije:
Ekspresivna disfazija
Ovaj oblik disfazije prvenstveno utiče na sposobnost pojedinca da verbalno komunicira. Osobe s ekspresivnom disfazijom često imaju bogat vokabular u mislima ali teško im je preneti svoje misli ili sastaviti gramatički ispravne rečenice. Njihovo razumevanje jezika obično je bolje od sposobnosti izražavanja.
Receptivna disfazija
S druge strane, receptivna disfazija se manifestuje kroz poteškoće u razumevanju govora ili pisanog jezika. Pojedincima može biti izazovno pratiti razgovore, shvatiti upute ili interpretirati pročitano, čak i kada su njihove izražajne veštine relativno očuvane.
Mešovita disfazija
Kao što naziv sugeriše, mešovita disfazija uključuje i izražajne i receptivne poteškoće. Pojedinci se mogu suočiti s izazovima u razumevanju jezika dok se istovremeno bore s izražavanjem svojih misli. Ova vrsta disfazije može značajno ometati komunikaciju i biti posebno frustrirajuća za one koji su pogođeni.
Život s razvojnim govornim poremećajem
Život s razvojnim govornim poremećajem (DLD) može doneti mnoge izazove, ne samo za one koji ga doživljavaju, već i za njihove porodice. Ipak, pravovremena intervencija i prilagođena podrška mogu značajno unaprediti govorne veštine i komunikacijske sposobnosti. Govorna i jezička terapija često su od suštinskog značaja u pomaganju osobama s DLD-om da se suoče s preprekama, pružajući im alate i strategije za poboljšanje izražavanja i razumevanja jezika.
Važno je podizati svest i razumevanje DLD-a kako bi se podstakla empatija i stvorilo podsticajno okruženje za sve pogođene. Prepoznavanjem simptoma, pogotovo kod starije dece i odraslih, društvo može raditi na stvaranju inkluzivnih prostora u kojima pojedinci s DLD-om mogu napredovati i značajno doprineti zajednici.
Razvojni jezični poremećaj predstavlja složeno stanje koje zahteva saosjećanje i razumevanje. Uz odgovarajuću podršku, pojedinci mogu iskoristiti svoje snage i poboljšati svoje komunikacijske veštine, otvarajući vrata svetlijoj budućnosti.